Iako živimo u vremenu u kojem su nam informacije bilo koje vrste lako dostupne, čini mi se da se stigma, predrasude i stereotipi u vezi HIV virusa i ljudi inficiranim virusom ne smanjuju. Da li je u pitanju strah, neznanje, vjerovanje da se to „ne može baš meni desiti“ stavu ili pak nešto drugo? Činjenica je da veliki broj ljudi i dalje ima pogrešno viđenje na ovaj virus, i samim tim, (ne)svjesno dovode sebe u situacije u kojima se mogu lako inficirati. U nastavku ću izlistati nekoliko mitova o HIV virusu, tretmanu i njegovim domaćinima, koji naravno nisu ništa više od toga – mitovi.
Mit: „HIV je virus LGBT populacije.“
Realnost: Činjenica je da je virus dosta više rasprostranjen među LGBT populacijom, međutim, virus nije na taj način ograničen. Ne poznaje seksualnu orjentaciju, polni identitet ili neki drugi faktor. Nazivati HIV „gej virusom“ ili „LGBT virusom“ je medicinski pogrešno i jedino što se postiže time jeste rast štetnih stereotipa koji utiču na život ljudi koji su inficirani virusom, kao i na život pripadnika LGBT populacije.
Mit: „Imam preko 50 godina. Ne treba da brinem za HIV.“
Realnost: Transmisija HIV virusa zavisi od ponašanja osobe, a ne od starosne dobi. Statistika u Sjedinjenim Američkim Državama pokazuje da stariji amerikanci češće bivaju dijagnostikovani sa virusom koji je već prešao ili prelazi u AIDS.
Mit: „Ja sam u monogamnoj vezi. Ne treba da brinem za HIV.“
Realnost: Veoma je bitno da se redovno testirate na HIV uprkos monogamnoj vezi. 68% novih HIV transmisija među gej i biseksualnim muškarcima dolazi iz primarnih veza (momak, „drug sa benefitima“ itd). Pobrinite se da razgovarate sa partnerima o vašem i njihovom seksualnom ponašanju, i takođe, predložite zajedničko testiranje na HIV i druge seksualno prenosive bolesti.
Mit: „Mogu da prepoznam da je neko HIV pozitivan čim ga pogledam.“
Realnost: Dešava se da ljudi žive više od 10 godina sa HIV-om a da nisu pokazali nijedan simptom ili znak prisutnosti virusa. Bez obzira šta ljudi kažu, apsolutno nije moguće prepoznati HIV pozitivnu (ili negativnu) osobu pogledom.
Mit: „Ne mogu se inficirati virusom oralnim seksom.“
Realnost: Iako je vjerovatnoća inficiranja putem oralnog seksa niža, transmisija je i dalje moguća. Šanse su veće ukoliko postoje posjekotine ili rane u ustima ili desnima koje se često javljaju nakon pranja zuba.
Mit: „Inficiraću se HIV-om ukoliko imam seks sa osobom koja živi sa virusom.“
Realnost: Postoji mnogo načina da se ostane HIV negativan iako imate redovan seksualni odnos sa osobom koja živi sa virusom:
- Koristite kondom;
- Koristite lubrikant – sprečava pucanje kože, kao i pucanje samog kondoma;
- Razgovaraj sa drugom osobom o vašem seksualnom ponašanju i navikama;
- Redovno se testirajte – ukoliko je inficirana osoba u „nedetektibilnoj = neprenosivoj“ fazi, nemate čega da se bojite. Takođe, pročitajte moj treći tekst (U=U) kako biste saznali više o ovom fenomenu.
Mit: „Nedavno sam se testirao na HIV. Rezultat je negativan tako da ne treba da se brinem.“
Realnost: HIV virusu je potrebno nekoliko sedmica (nekad čak i mjeseci) da se razvije u našem krvnom sistemu, tako da postoji određeni vremenski period tokom kojeg rezultat na HIV može biti lažno negativan. Veoma je bitno obratiti pažnju na ovo prilikom testiranja, pogotovo ako ste svjesni da ste nedavno prije testiranja imali riskantne seksualne odnose.
Mit: „HIV terapija je otrov. Uništiće ti tijelo.“
Realnost: Na početku HIV/AIDS epidemije, HIV medikamenti nisu bili laki za uzimanje i imali su značajne nuspojave. Međutim, od tada je prošlo dosta vremena i sada imamo terapiju sa znatno manje nuspojava (ili ih uopšte nema), sigurnija je i ni na koji način ne uništava naše tijelo.
Mit: „HIV je smrtna kazna.“
Realnost: Već sam pričao o ovom stereotipu u prošlim tekstovima, ali je bitno napomenuti da je HIV dugotrajna medicinska pojava koja se lako tretira i čije se širenje lako zaustavlja. U današnjem vremenu, HIV pozitivna osoba može imati dug i zdrav život ukoliko redovno uzima terapiju.
Veliki je broj sličnih mitova i stereotipa (u nekom od narednih tekstova ću se vratiti na njih), tako da sam ovdje izdvojio one najčešće i najupečatljivije. Pričom i edukacijom ljudi se ovi mitovi razbijaju, i zbog toga ne treba da odustajemo, već samo da pričamo, pričamo i pričamo! Razbijanje ovih mitova neizmjerno pomaže HIV pozitivnim osobama i u isto vrijeme smanjuje diskriminaciju koja je uglavnom posledica nedovoljnog informisanja. Zato se ne libite da nekoga ispravite ukoliko primjetite da vjeruje u neki od navedenih mitova. Svi ćemo vam biti zahvalni.
Vaš Don Kihot
